Nedavna izjava poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH Saše Magazinovića, u kojoj tvrdi da je firmama iz BiH zabranjeno učešće na javnim nabavkama u Hrvatskoj, izazvala je dosta pažnje, ali i nejasnoća. Međutim, iz informacija koje su nam dostavili Ministarstvo privrede Republike Hrvatske i Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) jasno se vidi da situacija nije crno-bijela, ali i da ne postoji potpuna zabrana, već mogućnost ograničenja učešća – uz složen međunarodnopravni i regulatorni okvir.
ADVERTISEMENT
Ministarstvo privrede Republike Hrvatske u svom odgovoru na pitanje Euronewsa pojašnjava da je novi Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o dokumentaciji o nabavci i ponudi u postupcima javne nabavke, objavljen u „Narodnim novinama“ br. 92/25 i na snazi od 26. juna 2025. godine, u skladu sa praksom i presudama Suda Evropske unije.
Ključna referenca je presuda u predmetu C-652/22 (Kolin), kojom je potvrđeno da je pravo pristupa privrednih subjekata iz trećih zemalja – koje nisu potpisnice GPA sporazuma ili drugih međunarodnih sporazuma sa EU – isključivo u nadležnosti Evropske unije.
„To znači da države članice same ne mogu zabraniti niti ograničiti pristup takvim ponuđačima“, stoji odgovoru iz Hrvatske, ali dodaju važnu napomenu: dok EU ne reguliše ovo pitanje na nivou cijele EU, hrvatskim naručiocima je ostavljena mogućnost da sami odluče da li žele da dozvole, zabrane ili ograniče učešće privrednih subjekata iz trećih zemalja, kao što je BiH.
Ova odluka može zavisiti od niza faktora, uključujući istraživanje tržišta i specifičnosti predmeta nabavke. Ministarstvo tako zaključuje:
„Ovaj Pravilnik ne znači automatsku zabranu učešća firmi iz trećih zemalja na tenderima. Naručioci sami procjenjuju i odlučuju da li će dozvoliti njihovo učešće ili neće“, pojasnili su iz Ministarstvu za Euronews BiH.
Kažu da je Evropska komisija razvila poseban alat koji pomaže naručiocima da provjere popis država s kojima EU ima sklopljene međunarodne sporazume o javnoj nabavi, a dostupan je na web stranici EK.
Takođe, EK je 16. maja 2025. godine objavila dokument Questions and Answers (Q&A) koji se odnosi na ponuđače iz trećih zemalja, u kontekstu presuda Evropskog suda u predmetima C-652/22 (Kolin) i C-266/22 (Qingdao) (DOKUMEN JE DOSTUPAN OVDJE)
Šta kaže STK BiH? BiH nije članica GPA – i tu je problem
Spoljnotrgovinska komora BiH iznosi pravni okvir koji dodatno objašnjava zašto je položaj firmi iz BiH specifičan. Ključni problem jeste status Bosne i Hercegovine kao zemlje koja nije članica Svjetske trgovinske organizacije (STO), a time ni potpisnica GPA sporazuma (Sporazum o javnim nabavkama).
„Budući da BiH nije član STO, niti potpisnik Sporazuma, ne uživa te povlastice“, navodi se u odgovoru STK BiH. Hrvatska je, kao članica EU i potpisnica GPA, ovim Pravilnikom postavila kao uslov za učešće na tenderima pristup GPA-u, čime su firme iz BiH de facto stavljene u nepovoljniji položaj.
STK BiH pojašnjava i da ovaj režim ne važi samo za BiH, već i za sve druge treće zemlje koje nemaju potpisane slične sporazume sa EU.
„EU i države članice imaju diskreciono pravo da dozvole ili isključe učešće ovakvih firmi tokom postupka nabavke, ako je to jasno definisano u dokumentaciji i pravilima nabavke“, naglašava Komora.
Međutim, postoji jedan potencijalno važan pravni osnov za BiH: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je na snazi od 2015. godine, a koji uključuje i poglavlje o javnim nabavkama. STK BiH navodi da taj dio sporazuma „pored ostalog, garantuje pristup javnim nabavkama u EU privrednim subjektima iz država potpisnica“.
I Ministarstvo i STK BiH ukazuju na to da ne postoji centralizovana zabrana, već je odluka spuštena na nivo pojedinačnih naručilaca u Hrvatskoj. To znači da se firme iz BiH ne nalaze automatski na „crnoj listi“, ali im pristup tenderima može biti ograničen – što u praksi može imati efekat zabrane u određenim slučajevima.
Važno je napomenuti i da STK BiH nije kontaktirala domaće firme povodom ovog pravilnika, niti je do sada preduzela korake u vezi sa njegovim tumačenjem, prepuštajući tu nadležnost Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i Ministarstvu privrede Hrvatske.