ADVERTISEMENT

Težak i nepopularan je Mašinski fakultet, priča nam Manuel koji se ipak odlučio da ga upiše. Treća je godina i već razmišlja o poslu. Ne i o odlasku.

“Moja očekivanja su da ostanem ovdje i da se zaposlim. Na Sajmu imamo dosta kompanija koje su vezane za našu struku, nude posao”, rekao je Manuel Antašević, studente treće godine Mašinskog fakulteta u Banjaluci.

Na Sajmu zapošljavanja u Banjaluci 25 kompanija potražuje oko 500 radnih mjesta, uglavnom elektro, mašinske i IT struke. Mlade nakon srednje škole, kažu nam učesnici, uglavnom ne zadrži prosječna plata od 1.600 KM. Traže više, a u najbrže rastućem IT sektoru to i ostvare.

“BIH na globalnoj mapi konkurenotnosti nije više zemlja jeftine radne snage. Mi smo sada s platama u ovom sektoru dosta konkurentni evropskom tržištu,” kaže Adi Softić, iz Asocijacije biznis-servis lidera

Zato ih gotovo nema na birou nezaposlenih. Za razliku od...

“Govorimo o ekonomskih tehničarima, poslovno-pravnim tehničarima. U visokoj stručnoj spremi imamo dio koji se tiče sociologije i profesora koji su tu…”, nabraja Mladen Vrećo iz Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske.

Tržište rada, kažu, upisnom politikom prati i Univerzitet u Banjaluci. Ove godine planiraju upisati do 2.600 brucoša, što je povećanje koje bi se moglo desiti zbog situacije sa fakultetima u Srbiji. Jedan ili nijedan profesor fizike godinama se upisuje na studije u prvom upisnom roku, u padu je i zainteresovanost za srpski jezik. Ohrabruje ipak stagnacija desetogodišnjeg negativnog trenda, kaže rektor.

“Naša Vlada je proglasila deficitarna zanimanja. Jedno od tih deficitarnih su sigurno fizičari. Na taj način su obezbijedili stipendiranje takvih studenata koji završavaju takve fakultete”, ističe Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci.

U RS je broj studenata za deset godina prepolovljen, a BIH je za deceniju ostala bez 40.000 akademaca.