Srbiji nije blokiran novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Evropska komisija zvanično je odagnala svaku sumnju po tom pitanju. Pred Vladom Srbije ostaju zahtjevi koji se tiču seta pravosudnih i izbornih zakona, kao i oni stari koji se tiču usklađivanja spoljne politike sa politikom EU.
ADVERTISEMENT
Srbiji nije blokiran novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Evropska komisija zvanično je odagnala svaku sumnju po tom pitanju. Pred Vladom Srbije ostaju zahtjevi koji se tiču seta pravosudnih i izbornih zakona, kao i oni stari koji se tiču usklađivanja spoljne politike sa politikom EU.
Poznavaoci prilika između redova čitaju da je EK ipak nezadovoljna po pitanju napretka Srbije ka EU, a da su tzv. Mrdićevi zakoni bili "kap koja je prelila čašu."
Novac iz Plana rasta isplaćuje se nakon procjene EU da li su svi potrebni koraci realizovani što uključuje i procjenu ispunjenosti političkih kriterijuma. Kako kažu predstavnici Vlasti, dosad nije bilo problema oko isplate novca.
"Zaista ne postoji ništa novo što je uvedeno kao dodatni princip ili pravilo. Važno je što smo dobili saopštenje EK kako bi se odagnale crne slutnje koje smo čuli u domaćoj javnosti. Dakle kada pogledamo zbirno sredstva predfinansiranja 168 miliona evra, to je više nego u odnosu na sve druge partnere sa ZB, imajte u vidu da neki nisu dobili još ništa", rekao je Nemanja Starović, ministar za evropske integracije.
Blokadu sredstava iz Plana rasta može da donese samo Evropska komisija kao kolektivni organ odlučivanja, a ne pojedinačno član komisije, objašnjava direktor Instituta za evropske studije. Međutim, raniju izjavu komesarke Marte Kos o navodnom zamrzavanju novca Srbiji vidi kao nezadovoljstvo Brisela postupcima Vlade u Beogradu. Iako formalno sredstva nisu blokirana, ona neće biti isplaćivana dok se u zakonima ne primijeni mišljenje Venecijanske komisije, tvrdi direktor instituta.
"Očigledno je da postoji jedan ambijent u EK koji govori o tome da je došlo do nazadovanja kada je riječ o pravosuđu, a to je jedan od suštinskih elemenata za ulazak u EU po njihovom mišljenju. Neophodno je usvajanja stavova venecijanske komisije. Mislim da su ovu odluku isprovocirali Mrdićevi zakoni i to nezadovoljstvo je kulminiralo u Briselu sa donošenjem tih zakona", rekao je Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije.
Zečević podsjeća da ukoliko se ne ispune zahtjevi EU do kraja ove godine, novac namijenjen Srbiji može da se preusmjeri na druge države Zapadnog Balkana. To će onda uticati na dinamičan ekonomski razvoj zemlje, a samim tim i na građane, zaključuje Zečević.