Evropska komisija je danas usvojila godišnji Paket o proširenju za 2025. godinu, u kojem je ocijenjen napredak svih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU u proteklih dvanaest mjeseci. U izvještaju se ističe da proširenje ostaje visoko na agendi Evropske unije i da je ulazak novih članica „sve bliži i realniji cilj“.
ADVERTISEMENT
Politička kriza u Republici Srpskoj i kraj vladajuće koalicije (na nivou BiH) usporili su napredak Bosne i Hercegovine na evropskom putu, navodi se u novom Izvještaju o proširenju za 2025. godinu koji je danas objavila Evropska komisija.
U dokumentu se konstatuje da su reforme u BiH bile ograničene – uglavnom na oblasti zaštite podataka i kontrole granica, kao i na potpisivanje statusnog sporazuma sa Fronteksom. Ipak, zabilježen je i pozitivan pomak: u septembru 2025. godine BiH je Evropskoj komisiji dostavila Reformsku agendu. Nakon nedavnih institucionalnih promjena u Republici Srpskoj, zemlja ima novu priliku da sprovede reforme potrebne za nastavak evropskog puta. Da bi efektivno započela pregovore o pristupanju, vlasti moraju najprije da usvoje i usklade zakone o reformi pravosuđa sa evropskim standardima i imenuju glavnog pregovarača, poručuje Evropska komisija u Izvještaju.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen naglasila je da je „EU više nego ikada posvećena tome da proširenje postane stvarnost“, uz poruku da je proces pristupanja zasnovan isključivo na zaslugama:
„Proširenje je jedinstvena ponuda i obećanje mira, prosperiteta i solidarnosti. Uz prave reforme i političku volju, naši partneri mogu iskoristiti ovu priliku.“
Napredak po zemljama
Crna Gora je ostvarila značajan napredak zatvaranjem četiri pregovaračka poglavlja tokom protekle godine. Cilj da do kraja 2026. završi pregovore smatra se dostižnim, ukoliko se održi tempo reformi i politički konsenzus.
Albanija je otvorila četiri klastera i napredovala u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije. Cilj je da pregovore zaključi do 2027. godine, pod uslovom da zadrži reformsku dinamiku.
Ukrajina i Moldavija su, uprkos teškim okolnostima i spoljnim pritiscima, završile proces skrininga i usvojile ključne planove reformi. Obje zemlje očekuju otvaranje svih klastera do kraja godine, dok su zacrtale ambiciozne ciljeve da privremeno zatvore pregovore do 2028.
Srbija se suočava sa dubokom društvenom polarizacijom i usporenim reformama, naročito u oblasti pravosuđa, slobode izražavanja i akademskih prava. Evropska komisija poziva Beograd da „hitno preokrene nazadovanje“ u ovim oblastima.
Sjeverna Makedonija treba da ubrza ispunjavanje uslova za otvaranje prvog klastera i sprovede ustavne izmjene koje uključuju pripadnike drugih naroda, poput Bugara, u tekst Ustava.
Kosovo* je zadržalo proevropski kurs, ali su izborna kašnjenja usporila reforme. Napredak u normalizaciji odnosa sa Srbijom ostaje ključan uslov za dalji put ka EU.
Turska je i dalje kandidat i važan partner, ali se konstatuje ozbiljno pogoršanje u oblasti demokratije i ljudskih prava. Pregovori o pristupanju su i dalje u zastoju od 2018. godine.
Gruzija je, prema ocjeni Komisije, faktički zaustavila proces pristupanja. Evropska komisija navodi oštar pad demokratskih standarda i ograničavanje osnovnih sloboda, uz zahtev vlastima da „hitno preokrenu kurs“.
Evropska komisija poručuje da je proširenje EU strogo meritokratski proces, ali i da donosi koristi i prije samog članstva – kroz investicije, pristup jedinstvenom tržištu i ekonomske programe poput Plana rasta za Zapadni Balkan vrijednog šest milijardi evra.
„Svako proširenje učinilo je Uniju jačom,“ zaključuje se u izvještaju, podsjećajući da su zemlje koje su pristupile 2004. godine udvostručile životni standard i smanjile nezaposlenost za skoro polovinu.
(*BiH zvanično ne priznaje nezavisnost Kosova)