Na današnji dan prije 30 godina u američkoj vojnoj bazi “Wright Petterson” u Ohaju potpisan je Dejtonski mirovni sporazum, dokument kojim je okončan skoro četverogodišnji rat.
ADVERTISEMENT
Dejtonom je Bosna i Hercegovina dobila novi ustav, kojim su danas mnogi nezadovoljni. Da li je revizija sporazuma koji je označio mir moguća?
"Imamo mir na papiru. Najveći izazov je da ga održimo”, rekao je Ričard Holbruk.
Tako je svojevremeno govorio tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk. Prije objave kraja rata, desilo se formalno potpisivanje mira i akata u koje je inkorporiran i ustav Dejtonske Bosne I Hercegovine...
Franjo Tuđman, Slobodan Milošević i Alija Izetbegović, olovkom su tog 21. novembra 1995.godine stavili tačku na višegodišnje sukobe u kojima su poginule desetine hiljada građana.
Sporazumom je stvorena država sa dva entiteta, tri konstitutivna naroda, 14 vlada I oko 200 ministarstava.
Trideset godina kasnije, pojedini za Dejton kažu da je “luđačka košulja”, drugi pak da je “crvena linija”.
"Ono što je bitno da je to ustavni okvir koji omogućava ako su ljudi spremni da rade za opšti interes svih građana BIH, ustav BIH ima prostora za sve. Ali ako će neko zloupotrebljavati mehanizme veta, praviti blokade, onda možemo doći u ćorsokak, kao što smo u ovoma mandatu", rekao je Šerif Špago, poslanik u predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH (SDA).
"Ne radi se taj dan u RS. Mi poštujemo slovo Dejtona. U FBIH taj datum se ne poštuje, slavi se 25. novembar. To sve jasno pokazuje. RS se zalagala za slovo Dejtona, a FBiH za duh Dejtona, navela je Sanja Vulić (SNSD).
"Bilo kakvo raspakivanje Dejtonskom mirovnog sporazuma ili postojćeg uređenja će tek napraviti komplikacije, neće donijeti dobro. Ja mislim da mi u ovoj zemlji trebamo da se dogovaramo", kaže Branislav Borenović (PDP).
Ustav BiH je smao jednom promijenjen i to u odredbi koja se tiče statusa Brčko distrikta.
"Sigurno su sazreli uslovi da se promijeni Ustav BIH, da to uradi PSPD BIH, ali treba postići većinu i konsenzus onih koji odlučuju o BiH", Miodrag Simović, Akademija nauka i umjetnosti BiH.
U RS oprezni po pitanju revizije Dejtona.
"To je prije svega zahtjev bošnjačke strane koja je uvjerena da je sada numerička većina, pa može biti politička i svaka druga većina koja može nametati svoje, odlučivati o svemu. Njima je stalo da se entiteti brišu, da se svaka vrsta veta za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa eliminiše, pa da oni sami sa komotnom većinom mogu da rade šta žele u BIH", rekao je Radomir Lukić.
Na pitanje novinara s kim će za pregovarački sto, Lukić je rekao
"Vjerovatno sami sa sobom".
U Dejtonu nije bio definisan OHR kakav danas poznajemo, niti pojedina ministarstva u Savjetu ministara BIH, a Hrvati su, kažu 30 godina kasnije- obmanuti jer su uskraćeni za legitimno predstavljanje.
Poznavaoci prilika kažu da bi upravo modeliranje Dejtona moglo uslijeidti zbog hrvatskog pitanja. Ne isključuju ni da zvanični Zagreb posegne za rampom ka BIH, na evropskom putu.