ADVERTISEMENT

Evropska komisija je saopštila da će inicijativu predvoditi industrijski sektor, uz podršku do 10 milijardi evra iz evropskih i nacionalnih fondova. Očekuje se da će projekat pokrenuti najmanje 20 milijardi evra privatnih ulaganja širom Evropske unije.

"Cilj je značajno povećanje evropskih kapaciteta za računarsku obradu podataka i omogućavanje pristupa naprednoj infrastrukturi za obuku, primjenu i dodatno usavršavanje najsavremenijih AI modela za startape, kompanije u fazi brzog rasta, mala i srednja preduzeća, industriju, akademsku zajednicu i javne institucije. AI gigafabrike objediniće napredne AI procesore, softver, cloud tehnologije, brze komunikacione mreže i energetski efikasne centre za obradu podataka. Zajedno sa postojećom evropskom mrežom od 19 AI fabrika, ove infrastrukture trebalo bi da dodatno ojačaju tehnološko liderstvo Evrope, njenu otpornost i stratešku nezavisnost", navodi se u objavi.

Ova inicijativa ima za cilj da Evropi omogući razvoj naprednih sistema vještačke inteligencije na sopstvenoj infrastrukturi, uz poštovanje evropskih pravila i vrijednosti. AI tehnologije razvijene u gigafabrikama moraće da ispunjavaju standarde Evropske unije u oblastima zaštite podataka, bezbjednosti, sigurnosti i etike.

Na poziv se mogu prijaviti konzorcijumi i posebne namjenske kompanije koje okupljaju privatne firme, javne institucije, investitore i druge partnere.

AI gigafabrike mogu biti izgrađene u jednoj državi članici EU, na jednoj lokaciji ili kroz više povezanih lokacija. Moguće su i prekogranične investicije u više država članica kroz distribuirane centre za AI računarske kapacitete.

Prijedlozi će proći kroz konkurentni proces evaluacije, nakon čega će biti izabrani projekti koji ispunjavaju najbolje kriterijume.

Zajedničko preduzeće za evropsko računarstvo visokih performansi (EuroHPC JU) i države članice zajednički će obezbijediti pristup računarskim kapacitetima izabranih AI gigafabrika.

Osamnaest država članica potpisalo je sporazum o zajedničkoj nabavci sa EuroHPC JU: Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Poljska, Portugal, Slovačka, Španija i Švedska.

Proces nabavke podržaće do sedam AI gigafabrika kroz dvije uzastopne razvojne faze i dva investiciona modela, pri čemu će države članice učestvovati u sufinansiranju evropskih sredstava. Javna ulaganja trebalo bi da posluže kao pokretač za privlačenje velikih privatnih investicija potrebnih za izgradnju i rad ovih kompleksnih sistema.

Prvi model finansiranja podržaće do četiri projekta. Svaki od njih moći će da dobije do 100 miliona evra iz evropskih fondova u prvoj fazi, kao i dodatnih do 400 miliona evra u drugoj fazi.

Svaka gigafabrika izabrana u ovom modelu moraće da instalira najmanje onoliko najnaprednijih AI procesora koliko trenutno ima najmoćnija evropska AI fabrika. U drugoj fazi kapacitet bi trebalo da bude povećan najmanje tri puta.

Drugi model podržaće do tri projekta. Svaki projekat moći će da dobije do 200 miliona evra u prvoj fazi i dodatnih do 800 miliona evra u drugoj fazi.

Gigafabrike izabrane u ovom modelu moraće da raspolažu kapacitetom do dva puta većim od broja najnaprednijih AI procesora koji su trenutno instalirani u najmoćnijoj evropskoj AI fabrici. U drugoj fazi kapacitet bi trebalo da bude povećan najmanje četiri puta.

"Razvoj napredne vještačke inteligencije zavisi od specijalizovane računarske opreme visokih performansi. Kako primjena AI tehnologija širom svijeta ubrzano raste, pristup velikoj i nezavisnoj AI infrastrukturi postaje sve važniji za industrijsku konkurentnost i tehnološku samostalnost Evrope. Konzorcijumi koji budu razvijali AI gigafabrike moći će da nabavljaju hardver tokom obje razvojne faze od proizvođača iz Evrope i partnerskih zemalja. Dio nabavki mogao bi biti usmjeren ka evropskim startapima i kompanijama u fazi širenja, čime bi AI gigafabrike mogle doprinijeti jačanju evropskog lanca snabdijevanja u oblasti digitalnih tehnologija," kažu u Evropskoj komisiji.

Istovremeno, nakon trgovinskog sporazuma između EU i Sjedinjenih Američkih Država, Evropska komisija potpisala je tri pisma namjere sa velikim američkim proizvođačima hardvera - AMD, NVIDIA i Qualcomm - kako bi se osiguralo da budući konzorcijumi imaju nesmetan pristup neophodnoj opremi.

Rok za prijavu na poziv ističe 12. novembra 2026. godine.

Nakon evaluacije koju će sprovesti EuroHPC JU, odluke o izboru projekata očekuju se početkom 2027. godine. Nakon toga biće potpisani potrebni ugovori i uspostavljen pravni okvir kako bi izgradnja mogla da počne tokom 2027.

Očekuje se da će izabrane AI gigafabrike početi sa radom najkasnije 18 mjeseci nakon potpisivanja ugovora.