Uvoz struje u Bosnu i Hercegovinu za prvih osam mjeseci ove godine u odnosu na isti period lani porastao je za skoro 185 odsto, saopšteno je iz Spoljnotrgovinske komore BiH.
ADVERTISEMENT
Oni su danas predstavili podatke o trgovini sa svijetom. Primjetno je da su za nekoliko procenata rasli i uvoz i izvoz, ali da je porastao i spoljnotrgovinski deficit za više od 200 miliona maraka.
Od zemlje izvoznika, Bosna i Hercegovina postala je zemlja uvoznica električne energije. Od januara do septembra ove godine, u odnosu na isti period prošle, uvoz struje je porastao za skoro 185%.
"Što je vrijednost od 313 miliona KM. Ključni razlog leži u drastičnom padu domaće proizvodnje, naročito iz termoelektrana, koje su suočene sa tehničkim kvarovima. Sve to, uz kašnjenje s razvojem obnovljivih izvora energije, rezultiralo je energetskim disbalansom. Ukoliko se ne provedu hitne reforme u sektoru i ne osiguraju investicije u modernizaciju i diversifikaciju izvora, ovakav trend može ugroziti dugoročnu energetsku stabilnost zemlje. Kupovinom električne energije može se očekivati i poskupljenje cijena", kazala je Amila Močević iz Sektora za makroekonomski sistem STK BiH.
Ipak, u periodima kada proizvodnja u hidro i termoelektranama dozvoljava, struja je i najznačajniji izvozni proizvod Bosne i Hercegovine. Slijede izolovana žica, te željezne i čelične konstrukcije. Sa druge strane, najviše novca se izdvaja za uvoz nafte, automobila i lijekova. Podaci pokazuju: Izvoz je rastao za 686 miliona maraka, a uvoz za 898 miliona. Produbljen je spoljnotrgovinski deficit i nastavljen trend da skoro dva puta više uvozimo nego što se izvozi. Rezultat: BIH je za uvezenu robu platila 9,65 milijardi maraka više nego što je dobila prodajom svoje robe u inostranstvu.
"Apsolutni nivo deficita je i dalje jako visok. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmjeni porastao je za 205 miliona KM. Ovakva pokrivenost ukazuje na apsolutnu potrebu za jačanje izvozne baze BiH", istakla je Belma Alihodžić iz Sektora za Sektora za makroekonomski sistem STK BiH.
Bilježi se pad izvoza u Kinu, ali i rast izvoza u Tursku i Sjedinjene Američke Države. Evropska unija ostaje najvažnije tržište za izvoz, ali to znači i da će se u budućnosti bh kompanije morati prilagoditi novim evropskim ekološkim standardima, kako bi zadržali ili uvećali izvoz.
"I u tom smislu, naša ekonomija, naših 7.410 izvoznika, najprije oni, pripremaju se za takav scenario — za plaćanje dodatnih taksi, naknada i svega onoga što nas očekuje u narednom periodu", kazao je Ahmed Egrlić, predsjednik STK BiH.
Najznačajniji problemi, tj. izazovi za bh tržište i inače ekonomiju, ostaju zavisnost od uvoza energenata, sirovina i hrane, sumirali su iz Spoljnotrgovinske komore BIH.